Gde nastaju naša vina

NAŠA PRIČA

Odakle dolaze naša vina

DNV Wines ima istoimenu kompaniju u Severnoj Makedoniji sa sedištem u Kavadarcima, koja sarađuje sa nekoliko poznatih vinarija u tikveškom i strumičkom vinogorju, koje unapred proizode vino po zahtevu DNV Wines. Godišnja proizvodnja se kreće oko 1 miliona boca, najviše crvenih vina izuzetnog kvaliteta.

Zašto Makedonija
Pre svega zbog bliskih prostornih (kao jedna od Republika bivše Jugoslavije), prijateljskih, kulturnih, jezičkih i religijskih viševekovnih bliskosti dva naroda.

Stara vinska zemlja
Priča o makedonskom vinu potiče iz 13. veka pre nove ere. Stari Makedonci, kao i većina naroda na Balkanu, Srbi, Bugari, Rumuni, Grci, pravili su vino od grožđa koje su gajili i mešali su ga sa medom jer su šećeri pomagali u njegovom očuvanju. Vino se čuvalo u amforama u koje se dodavalo maslinovo ulje da bi se zaustavilo disanje. Zatim su amfore zakopavali u zemlju i tako je ostajalo hladno i sazrevalo u skladu s tim.

Rimljani su bili odgovorni za širenje vinove loze širom Evrope za vreme Rimskog carstva. Verovali su da je vino izvor bogatstva za sreću. U ovom periodu, Makedonija je bila jedna od poznatijih regija za uzgoj grožđa u Carstvu.

U vizantijsko doba (sve do 7. veka) uzgajanje loze se nastavilo.

Sa širenjem hrišćanstva, povećalo se i prisustvo vina. Vino je bilo deo mnogih pravoslavnih crkvenih obreda, jer se verovalo da predstavlja Isusovu krv.

Za vreme Turskog carstva (od XIV do XIX veka) vinogradarstvo i vinarstvo u Makedoniji su prestali jer je vino bilo zabranjeno u skladu sa islamskim zakonom. Zahvaljujući srpskoj pravoslavnoj crkvi, proizvodnja vina se nastavila.

Početkom 20. veka u Makedoniji je vinova loza bila zastupljena na 30.000 hektara koje je do 1914. godine potpuno uništila Phylloxera vastatrix, mali insekt koji napada koren i list loze.

Nakon Drugog svetskog rata, s početkom socijalizma, u bivšoj Jugoslaviji, nacionalizovane su bačve i oprema za proizvodnju vina u vlasništvu različitih porodica, malih vinara u svim Republikama. U Republici Makedoniji osnovano je 13 vinarija koje su proizvodile uglavnom sirovo vino. S druge strane, bilo je više od 30.000 porodica koje su posedovale male vinograde. Prodavali su grožđe u 13 velikih vinarija.

Obnova vinogradarstva i porast površina pod vinovom lozom dostigli su vrhunac 1981. godine kada je registrovano 38 759 hektara.

Mlada vinska zemlja
Posle odvajanja Republike Makedonije od Jugoslavije 1990. godine, započinje proces privatizacije starih vinarija. Ali pored promene vlasništva, mnoge stvari su ostale iste. Sve vinarije nastavile su proizvoditi vino u velikim količinama, sa niskim kvalitetom i niskim cenama. Ali potencijal je bio daleko veći.
Kvalitet vina zavisi od kvaliteta grožđa, kvaliteta opreme i majstorstva vinara. Iako se oprema može kupiti i savladati, kvalitet grožđa i dalje zavisi od klime i terena. Ovi uslovi su ispunjeni u Makedoniji i zato je proizvedeno grožđe visokog kvaliteta.

Klimatski uslovi
Makedonija ima prelaznu klimu od mediteranske do kontinentalne. Leta su topla i suva, a zime umereno hladne. Prosečne godišnje padavine kreću se od 1.700 mm u zapadnim planinskim predelima do 500 mm u istočnim delovima. U zemlji postoje tri klimatske zone: umereno mediteranska, planinska i blago kontinentalna. Područje Tikveša, koje se nalazi duž doline reka Vardar i Strumica, gde se uzgaja većina grožđa, najgušće je područje na Balkanskom poluostrvu. Najtoplije regije su Demir Kapija i Gevgelija gde temperature u julu i avgustu često prelaze 40 stepeni Celzijusa. Blagi vetar u ovom regionu pomaže u sprečavanju kriptografskih infekcija.
Makedonija ima skoro 260 sunčanih dana u godini. To pomaže u dugom procesu zrenja, koncentracije šećera i kiselina u grožđu, pružajući bogatu boju i složene arome u vinu. Intenzivna aroma makedonskih vina rezultat je kombinovanog uticaja mediteranske i kontinentalne klime, toplih dana i hladnih noći, kao i teroara bogatog karbonatima i mineralima.

Grožđe
Danas se u Makedoniji vinova loza uzgaja na oko 24 000 hektara od čega je 70% vinograda zasađeno vinskim grožđem, a 30% stolnim grožđem. Dve najvažnije sorte koje se uzgajaju u Makedoniji su vranac (crveni) i smederevka (beli). Pored ove dve, najpoznatije sorte su kaberne sovinjon, merlot i šardone.
Vranac je najpoznatija i najkvalitetnija sorta grožđa, zastupljena na prostoru Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije. U Makedoniji vranac predstavlja 80% svih sorti crvenog grožđa koje se uzgajaju u zemlji od koga se proizvodi i istoimeno vino Vranac, ili kako ga Makedonci zovu Vranec.

Regioni

Povardarie – dolina Vardara
Centralni vinski region predstavlja 83% ukupne proizvodnje i uključuje 7 vinogorja: Skoplje, Veles, Đevđelija-Valandovo, Strumica, Radoviš, Ovče Polje-Vinica, Kočani-Vinica, Tikveš.

Gde nastaju naša vina

Crvena vina dolaze iz Strumičkog vinogorja iz vinarije Strumičko polje, sa ukupno 650 hektara vinograda, od kojih je merlo – 38 hektara, kaberne sovinjon – 32 hektara, širaz – 35 hektara i vranac – 180 hektara. Ostatak je pod belim grožđem u kome najviše ima smederevke, rizlinga, muskat hamburga, muskat otonela, tamjanike i drugih muskatnih sorti grožđa.
Uzgajanje grožđa i prerada i proizvodnja vina se odvija uz naj savremeniju opremu. Kapacitet vinarije je više miliona litara vina godišnje.
Vinarija Strumičko polje, koja se nalazi na periferiji grada Strumice, osnovana je pre 60 godina u vreme stare Jugoslavije za proizvodnju sirovog vina i destilata koji su poslužili kao osnova za pravljenje poznate strumičke mastike. Danas Strumičko polje proizvodi 200.000 litara destilata, a svi proizvođači strumičke mastike snabdevaju se iz ove vinarije. Kapacitet vinarije je 12 miliona litara.

Bela vina i roze dolaze iz vinarije KRALJICA MARIJA

Srpska kraljevska porodica Karađorđević, kralj Petar I, oslobodilac i njegov sin prestolonaslednik, a potom i kralj Srbije, posle Prvog svetskog rata postao je ujedinitelj južno-slovenskih naroda u Jugoslaviju i njen prvi kralj www.wikipedia.org/Aleksandar_I_Karađorđević
Kraljevska porodica je posedovala sopstvene vinograde i vinariju u Srbiji u Topoli na brdu Oplenac, odakle su rodom i u to vreme je bila jedna od najsavremenijih vinarija u Evropi, koja je građena po uputstvu čuvenih francuskih enologa.
Kralj Aleksandar Karađorđević je 1928. godine odlučio da posadi vinograd i izgradi vinariju u Demir Kapiji (turski Gvozdena kapija) na molbu i zahtev njegove supruge kraljice Marije po kojoj je vinarija i dobila ime Villa Maria. Imovina je kupljena novcem koji je dobila kao miraz od svojih roditelja rumunskog kralja i kraljice. U to vreme su postojale i druge plemićke porodice koje su proizvodile grožđe i vino.
Kralj je na preporuku vrhunskih francuskih enologa koji su mu savetovali da napravi vinariju u regionu Tikveš, odlučio da gradi u Demir Kapiji. Kralj je postao vlasnik ovog imanja 8. marta 1931. godine nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Valandovo. Kraljica Marija na ovo imanje je došla 1934. godine nakon ubistva svog supruga u Marseju.
Imovina od 2.700 hektara koju je kralj Aleksandar želeo da kupi bila je u vlasništvu Usni Bega i Memet Bega koji su bili zainteresovani da prodaju nekretninu. Kada je čuo za to, kralj je apelovao na svoje ljude da im ponude ponudu koju neće odbiti. Njima je ponuđena cena od 2000 lira u zlatu, a istovremeno je Apostol iz Banje ponudio 300 lira više. Beg je odgovorio Apostolu da ga neće prodati ni za 3.000 lira jer mu je kralj garantovao siguran pristup novcu u Turskoj. Nakon što su Begovi dobili zlatnike, otišli su na Bosfor u Tursku i više se nisu vratili, a odmah nakon prodaje kralj je naredio izgradnju kompleksa.
Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo 200 radnika i 25 službenika. Proizveli su visokokvalitetno vino za kraljevski dvor u Beogradu. Kapacitet podruma bio je 150 000 litara vina, koje je koristilo 4 staklena bazena za fermentaciju vina dovezena iz Austrije.

Vinarija ima kapacitet od sedam miliona litara, od čega se 6,13 miliona skladišti u kontejnere od nerđajućeg čelika, a ostatak se čuva u hrastovim bačvama. Danas je vinarija u privatnom vlasništvu, renovirana i prilagođena za proizvodnju visokokvalitetnih vina. Poseduje vinograd i u potpunosti je opremljena za preradu grožđa i proizvodnju vina, a posebno vinskog turizma.

DNV Wines Doo

Vinarija Pešić

Adresa: Lisačka 21,
11460 Beograd-Barajevo, Srbija

Dnv Wines Dooel

Adresa: Blažo Aleksov 51
1430 Kavadarci, Republika Severna Makedonija

Email:

info@dnvwines.com

info.mk@dnvwines.com

dnvwines@gmail.com

PIB: 110598034

Matični broj: 21366897